Prskanje useva je važan deo zaštite bilja, ali pesticidi ne smeju da se koriste olako. Nepravilna priprema, loša zaštita i rad po vetru mogu da ugroze zdravlje osobe koja prska, ljude u blizini, domaće životinje, pčele, vodu i zemljište.
Najvažnije je da se zaštita planira pre početka rada. Kvalitetna oprema za zaštitu pri radu u poljoprivredi, pravilno čitanje etikete i poštovanje uputstva za primenu smanjuju rizik već u prvim koracima.
Zaštita od pesticida ne počinje tek kada prskalica krene kroz njivu. Počinje pre otvaranja ambalaže, tokom merenja doze, sipanja sredstva u rezervoar, mešanja rastvora i provere opreme.
Gde nastaje najveći rizik tokom prskanja useva?
Najveći rizik nastaje kada se radi sa koncentratom. Tada su ruke, oči i disajni putevi najviše izloženi. Koncentrat je jači od gotovog rastvora, pa je oprez potreban i kod malih količina.
Rizik postoji i tokom samog prskanja. Vetar može da vrati kapljice prema licu i odeći. Loša dizna može da napravi nepravilan mlaz. Puklo crevo može da isprska obuću, noge i ruke. Zapušena dizna ne sme da se otpušava ustima.
Greške koje se često prave tokom rada su:
- prskanje bez rukavica, naočara i zaštitne odeće,
- rad u kratkim rukavima, šortsu ili papučama,
- mešanje sredstva bez zaštite za oči,
- pušenje, jelo ili piće tokom rada,
- prskanje po jakom vetru,
- pranje prskalice pored bunara, kanala ili potoka,
- čuvanje pesticida u flašama od vode, soka ili hrane.
Pre prskanja proverite da li je sredstvo registrovano
Pre kupovine i primene treba proveriti da li je sredstvo registrovano za kulturu koju tretirate.
U Srbiji se podaci mogu proveriti preko liste registrovanih sredstava za zaštitu bilja koju objavljuje Uprava za zaštitu bilja.
Sredstvo treba koristiti samo za namenu koja piše na etiketi. Ako je preparat namenjen za jednu kulturu, ne znači da je bezbedan i dozvoljen za drugu. Ako je namenjen za jednu bolest ili štetočinu, ne znači da rešava svaki problem u usevu.
Etiketa treba da se pročita pre otvaranja ambalaže. Na njoj se nalaze doza, način primene, karenca, radna zabrana, potrebna zaštitna oprema i mere prve pomoći.
Karenca i radna zabrana nisu isto
Karenca je period koji mora da prođe od poslednjeg tretiranja do berbe, žetve ili korišćenja proizvoda. Ako je karenca 14 dana, plod ne treba koristiti pre isteka tog roka.
Radna zabrana je period tokom kog ljudi i životinje ne treba da ulaze u tretiranu površinu bez zaštite. Ovaj rok može da bude kraći od karence, ali je i dalje važan za bezbednost.
| Pojam | Šta znači | Zašto je važan |
| Karenca | Vreme od prskanja do berbe ili korišćenja useva | Smanjuje rizik od ostataka pesticida u hrani |
| Radna zabrana | Vreme tokom kog ne treba ulaziti u tretiranu površinu bez zaštite | Smanjuje rizik za radnike i ukućane |
| Doza | Količina sredstva po površini ili količini vode | Sprečava prekomernu primenu i oštećenje biljke |
Koja zaštitna oprema je potrebna za rad sa pesticidima?
Zaštitna oprema zavisi od vrste sredstva, načina primene i uputstva na etiketi. Osnovno pravilo je da koža, oči, ruke, stopala i disajni putevi ne smeju da budu nepotrebno izloženi sredstvu.
FAO i WHO u smernicama za ličnu zaštitu pri rukovanju i primeni pesticida navode da se rizik smanjuje smanjenjem izloženosti.
Zato zaštitna oprema mora da bude ispravna, čista i namenjena radu sa hemijskim sredstvima.
| Deo tela | Preporučena zaštita | Zašto je potrebna |
| Ruke | Hemijski otporne rukavice | Ruke najčešće dolaze u kontakt sa čepom, ambalažom, koncentratom i prskalicom |
| Oči | Zaštitne naočare ili vizir | Kapljice mogu da dospeju u oči tokom sipanja, mešanja i prskanja |
| Telo | Zaštitno odelo ili garderoba dugih rukava i nogavica | Smanjuje kontakt kože sa rastvorom i kontaminiranom odećom |
| Stopala | Gumene čizme | Obična obuća lako upija sredstvo i teško se čisti |
| Disajni putevi | Maska ili respirator prema etiketi sredstva | Neka sredstva mogu da se udahnu kao aerosol, prašina ili isparenje |
Rukavice su obavezne kod pripreme rastvora
Rukavice su jedan od najvažnijih delova zaštite. Ne treba koristiti tanke kuhinjske rukavice, platnene rukavice ili rukavice koje propuštaju tečnost. Za rad sa pesticidima potrebne su rukavice koje su otporne na hemijska sredstva.
Rukavice treba obući pre otvaranja ambalaže. Treba ih nositi tokom merenja, sipanja, mešanja, zatvaranja ambalaže, pranja merice i čišćenja prskalice.
Posle rada rukavice se peru dok su još na rukama. Nakon toga se skidaju pažljivo, bez dodirivanja spoljne strane golom kožom. Ruke se zatim peru sapunom i čistom vodom.
Zaštita očiju je važna kod sipanja i mešanja
Prskanje nije jedini trenutak kada sredstvo može da dođe do očiju. Do prskanja po licu često dolazi pri otvaranju čepa, sipanju koncentrata, pranju merice ili dolivanju vode u rezervoar.
Zaštitne naočare treba da prijanjaju uz lice. Obične naočare za vid nisu dovoljna zaštita. Ako postoji rizik od prskanja većih kapljica, bolji izbor je vizir.
Maska ili respirator moraju da odgovaraju sredstvu
Ne traži svako sredstvo istu zaštitu disajnih puteva. Kod nekih je dovoljna zaštita od kapljica. Kod drugih može biti potreban respirator sa odgovarajućim filterom. Ta informacija mora da se proveri na etiketi.
Maska koja ne naleže dobro na lice ne pruža pouzdanu zaštitu. Brada, vlažna koža, pogrešna veličina i stari filteri smanjuju efikasnost. Filter se menja prema uputstvu proizvođača i uslovima rada.
Prskanje ne treba raditi po vetru i velikoj vrućini
Vetar povećava zanošenje kapljica. Sredstvo tada može da ode na susednu parcelu, voćnjak, baštu, pčelinjak, kuću, automobil ili osobu koja radi tretman.
Velika vrućina povećava napor za telo. Zaštitno odelo, rukavice i maska mogu da opterete radnika ako se prska u najtoplijem delu dana. Prskanje je najbolje planirati kada su uslovi mirniji, uz poštovanje uputstva za konkretno sredstvo.
Ne treba prskati ako se očekuje kiša koja može da spere sredstvo. Ne treba prskati ni kada vetar nosi kapljice prema ljudima, životinjama, vodi ili biljkama koje nisu cilj tretmana.
Kako pravilno pripremiti rastvor za prskanje?
Rastvor treba pripremati na ravnoj površini, dalje od dece, životinja, hrane, bunara i otvorenih voda. Potrebna količina sredstva meri se tačno. Ne treba sipati od oka.
Rezervoar se ne puni do vrha pre dodavanja sredstva. Prvo se doda deo vode, zatim odmereno sredstvo, pa ostatak vode prema uputstvu. Mešanje mora biti pažljivo, bez prskanja i prosipanja.
Ako se koristi više sredstava zajedno, treba proveriti da li su kompatibilna. Ne treba praviti mešavine na osnovu pretpostavke. Pogrešna mešavina može da smanji dejstvo, ošteti biljku ili poveća opasnost za osobu koja radi tretman.
Šta raditi ako se sredstvo prospe?
Ako se pesticid prospe, ne treba ga ispirati velikom količinom vode tako da ode u kanal, potok, bunar ili zemljište oko bunara. Prvo treba zaštititi sebe. Zatim treba zaustaviti dalje curenje ako je bezbedno.
Prosuto sredstvo treba pokupiti materijalom koji upija tečnost, kao što su pesak, zemlja ili piljevina, ako je to u skladu sa uputstvom za proizvod. Kontaminirani materijal se odlaže prema uputstvu sa etikete i lokalnim pravilima.
Kontaminirana odeća se skida odmah. Koža se pere čistom vodom i sapunom. Ako sredstvo dospe u oči, oči se ispiraju čistom vodom više minuta, a zatim se traži medicinska pomoć.
Posle prskanja oprema i odeća moraju da se očiste
Zaštita se ne završava kada se prskalica ugasi. Prskalicu treba oprati prema uputstvu. Vodu od pranja ne treba izlivati pored bunara, kanala, potoka ili mesta gde borave deca i životinje.
Radna odeća se pere odvojeno od odeće za svakodnevno nošenje. Rukavice, čizme i zaštitne naočare treba oprati i osušiti. Oprema se čuva odvojeno od hrane, stočne hrane i predmeta koje koriste deca.
Posle završetka rada treba oprati ruke, lice i vrat. Najbolje je istuširati se i presvući odeću čim se posao završi.
Kako čuvati pesticide?
Pesticidi treba da stoje u originalnoj ambalaži. Etiketa mora da ostane čitljiva. Sredstvo ne sme da se presipa u flaše od vode, sokova, mleka ili drugih proizvoda.
Prostor za čuvanje treba da bude zaključan, suv i odvojen od hrane, semena, stočne hrane, lekova i alata koji se koristi u domaćinstvu. Deca i životinje ne smeju da imaju pristup pesticidima.
Prazna ambalaža se ne koristi ponovo. Ne treba je koristiti za vodu, gorivo, ulje, hranu ili bilo kakvu drugu namenu.
Simptomi izloženosti pesticidima koje ne treba ignorisati
Reakcija na pesticide ne mora uvek da bude ista. Zavisi od sredstva, količine, načina izloženosti i zdravstvenog stanja osobe.
Simptomi mogu da budu:
- peckanje očiju, suzenje ili zamagljen vid,
- glavobolja, vrtoglavica ili mučnina,
- kašalj, stezanje u grudima ili otežano disanje,
- crvenilo, svrab ili peckanje kože,
- prekomerno znojenje ili slabost,
- povraćanje, grčevi ili konfuzija.
Ako se simptomi pojave tokom rada, prskanje treba odmah prekinuti. Osoba treba da se udalji iz tretirane zone, skine kontaminiranu odeću i opere izloženu kožu čistom vodom i sapunom.
Kada treba tražiti medicinsku pomoć?
Medicinsku pomoć treba tražiti odmah ako postoji sumnja na trovanje, naročito ako se jave otežano disanje, nesvestica, jak bol, povraćanje, poremećaj vida, grčevi ili konfuzija.
U Srbiji se za stručne informacije kod trovanja može kontaktirati Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA.
Pri pozivu ili odlasku lekaru treba poneti etiketu ili ambalažu sredstva, jer naziv aktivne materije pomaže lekarima da brže odrede postupak.
Česta pitanja
Zaključak
Bezbedno prskanje useva počinje pre samog tretmana. Potrebno je proveriti sredstvo, pročitati etiketu, pripremiti zaštitnu opremu i izabrati dobar trenutak za rad.
Najopasniji deo posla često je priprema rastvora, jer se tada radi sa koncentratom. Zato rukavice, zaštita očiju, odgovarajuća odeća i pažljivo rukovanje nisu dodatak, već osnovni uslov za rad.
Pesticidi treba da štite usev, a ne da ugroze čoveka koji ih koristi. Zbog toga svaki tretman treba raditi mirno, planski i tačno prema uputstvu.